Odlazak „Profesora“

Loran Finjon, francuski bicklista pobednik „Tura“ 1983. i 1984. i „Đira“ 1989. preminuo je u Parizu u 60. godini. Bolovao je od raka koji je metastazirao i nije mogao da se leči…

Zbog izvanredne taktike i izuzetne preciznosti sa kojom je planirao svaku etapu, ali i zbog okruglih naočara bez okvira koje su mu bile „zaštitni znak“, među biciklistima a je bio poznat kao „Profesor“. Novinaru su ga, međutim, 1984. na „Turu“, kada je sa njima zaratio i bio veoma neljubazan, prozvali „Limun“ i taj nadimak mu je ostao do kraja karijere. Bio je prvih gdina suvozač Bernara Inoa u ekipi, kasnije su im se putevi razišli, a stručnjaci smatraju da je njegova pojava veoma pomogla francuskom biciklizmu jer su prognozirali da posle odlaska Inoa neće biti velikih zvezda.

Rođen je na Mormartru u Parizu 1960. Roditelji nisu bili srećni kada je posle krtke ali uspešne fudbalske karijere (dogurao je do reprezentacije regiona) odlučio da se posveti biciklizmu. Upisao je i studije, ali je brzo odustao i prijavio se za armiju gde je raspoređen u sportsku četu što mu je omogućilo da se konačno opredeli za nacionalni sportu Francuske – biciklizam.

Prvu pobedu zabeležio je 1976. Profesionalac je postao 1982. u timu Reno Elf. Pobedio je te godine „Internacionalni kriterijum“ u Francuskoj, etapu na „Điru“, bio drugi u generalnom plasmanu na ovoj trci po bodovima i najbolji mladi vozač. Već 1983. slavio je na „Turu“ sa nepune 22 godine i postao najmlađi pobednik u poslednjih 50 godina na ovoj trci. Pobedio je i u 21. etapi na ovom „Turu“. Kasnije je trijumfovao i u etapi na „Vuelti“.

Jedinu titulu drumskog šampiona Francuske osvojio je 1984. Te godine je bio najbolji brdski vozač na „Điru“, uz pobede u prvoj i 20. etapi, i sa sa Reno Elfom je osvojio ekipnu titulu. Završio je na kraju durgi iza Frančeska Mozera i ostala je priča o tome kako je helikopter TV ekipe leteo iznad Mozera u finišu trke i „gurao“ ga, istvremeno kočeći Finjona koji je bio nešto iza njega. Takođe Italijani su otkazali jednu veoma tešku, brdsku etapu, navodno zbog lošeg vremena, ali je dotadašnji tok trke pokazao da je Finjon mnogo bolji od Mozera u brdima….Uzalud su bili protesti Finjona i njegove ekipe…

Sve je, nadoknadio, te godine na „Turu“. Trijumfovao je u generalnom plasmanu i pobedio u sedmoj, 16, 18, 20 i 22. etapi!

U 1985. je pobedio na „Kopi – Bartali“ i jednu etapu na „Turu“, kada je povredio koleno. Tek posle jednogodišnjeg oporavka vratio se na drum 1987. kada je pobedio u petoj i sedmoj etapi trke „Pariz –Nica“, osvojio je treće mesto u generalnom plasmanu na „Vuleti“ (uz pobedu u 19. etapi) i slavio je u 21. etapi „Tura“.

Naredne godine osvojio je klasik „Milano San Remo“ (ovaj uspeh ponovio je i 1989.).

Ružičastu majicu na „Điru“ osvojio je 1989. uz pobedu u 20.etapi. Došao je, te godine, na „Tur“ spreman da trijumfuje, slavio je u 2. i 18. etapi ali je na kraju završio iza Amerikanca Grega Lemonda sa osam sekundi zaostatka što je, do tada, bila najmanja razlika prvi – drugi u istoriji trke!

– Nisam verovao da mogu da izgubim, iako je Lemond bio veoma jak. Tri puta smo jedan drugome skidali žutu majicu i kada sam etapu pre kraje stekao 50 sekundi prednosti posle sjajne solo vožnje u Alpima, očekivao sam rutinski kraj u Parizu. Ali, u životu najčešće na kraju ne bude onako kao si očekivao – napisao je u autobiografiji „Bili smo mladi i bezbrižni“ Loran Finjon.

Završetak ovog „Tura“ se dugo prepričavao. Poslednja etapa bio je pojedinačni hronometar na 23,5 km i francuska štampa je pripremala sve za treće slavlje, ali je Lemond sve pokvario: vozio je fantastično, i trijumfovao za osam sekundi! Trka koja je bila dugačka 3.285,3 km rešena je sa razlikom od 82 metra! Kasnije se špekulisalo da li bi Finjon pobedio da je isekao svoj konjski rep, navodno mu je kvario aerodinamiku u vožnji, jer je Lemond na svakom kilometru bio dve sekunde brži!

Drugu pobedu na „Internacionalnom kriterijumu“ upisao je 1990. a 1992. je poslednji put pobedio u etapi na „Turu“ i to u 11. Poslednja velika pobeda bila mu je na trci „Oko Meksika“ 1993.

U karijeri je imao 92 pobede – devet u etapnim trkama, 24 pobeda u etapi, sedam na hronometar i ima 19 trijumfa na jednodnevnim trkama…

Kada se 1995. penzionisao, osnovao je preduzeće za organizaciju trka i kupio prava na trku „Pariz – Nica“. Uskoro je ona postala prvorazredni događaj i dobio je nadimak „Sunčani dečak“ jer je ovu trku prekrstio u „Trka za suncem“ i vozila se na početku sezone. Kao vlasnik firme ASO organizovao je 2002. i „Tur de Frans“. Od 2006. vodio je, sa drugom suprugom Valerijom, hotel u Pirinejima namenjen za pripreme biciklista. Iz prvog braka ima dvoje dece. U autobigrafiji je priznao da je u toku kerijere koristio amfetamine i kortizone.

– Ne volim što umirem, jer kao svaki pravi Francuz, obožavam život, putovanja, dobro vino i hranu, interesantnu knjigu, ali ne vredi plakati. Imao sam lep život, bio sam srećan i radio sam ono što najviše volim – rekao je u jednom od poslednjih intervjua Loran Finjon.