Dva puta počinjali iz početka
Ratni vihor 1914. obustavio je sve aktivnosti „Prvog srpskog velosipedskog društva“. Uništene su prostorije, pista je oštećena, mnogi članovi se nisu vratili sa ratišta.
Aktivnosti biciklista obnovljene su tek 1929. kada su u Beogradu formirane sekcije u sportskim društvima Balkan, Dušanovac, AMK Beograd… ali i prvi klub – Avala, koji postoji i danas. Avala je 15. januara 1930. organizovala trku Košutnjak – Rakovica od 32 km, a naredne godine još nekoliko trka: Beograd – Avala – Beograd (29. marta 1931.) i potom Beograd – Valjevo – Beograd na stazi od 200 km.
Prvo zvanično Prvenstvo Beograda Avala je organizovala 10. juna 1931. (tri kruga od Beograda do Avale, ukupno 96 km) i pobedio je Đorđe Drljačić u vremenu 3:00,03 časova. Prosek je bio izvanredan: 31 kilometar na čas!
Biciklizam se širio, do Drugog svetskog rata u Srbiji je bilo više desetina klubova: u Novom Sadu, Subotici (prvi klub Ahiles osnovan je 1880.), Vršcu, Valjevu, Nišu (dva), Požarevcu, Negotinu, Boru, Zaječaru, Kraljevu (dva), Smederevu, Leskovcu, Kragujevcu, Jagodini, Kruševcu, Ćupriji, Velikoj Plani, Ubu, Mladenovcu, Užicu i Vranju.
Međunarodnih trka bilo je sve više. Između dva rata održane su i četiri trke „Beograd – Sofija“, prva 1937. i pobedio je August Prosinek. Već 1939. i 1940. održane su prve dve trke „Kroz Srbiju“. Prva je imala skoro 1.000 kilometara u šest etapa. Organizator je bio Beogradski podsavez, osnovan početkom 1935, sa listovima Politika, Vreme i Pravda i Radio Beogradom. I naredne godine, organizovana je trka „Kroz Srbiju“ u devet dana i bile su najveće manifestacije do tada u Srbiji. Pobedili su Jugosloveni August Prosinek i Janez Peternel. Sve ovo uticalo je, uz stalno povećanje broja trka organizovanih i u unutrašnjosti, da se 1938. osnuje Niški biciklistički podsavez, a 18. decembra 1939. i Srpski biciklistički savez koji je imao 33 kluba na teritoriji Srbije i Vojvodine.
Posle Drugog svetskog rata, nije se dugo čekalo da biciklisti obnove aktivnosti. Već sa kraja 1945. osnovane su sekcije u beogradskim sportskim društvima Metalac, Milicionar, Beograd i Crvena zvezda, a slično je bilo i u drugim gradovima Srbije. U aprilu 1945. obnovljene su trke „Oko Kalemegdana“ i „Oko Dorćola“ a reprezentacija Srbije je te godine vozila na čuvenoj trci „Trst – Varna“. (startovala 26. avgusta) i osvojila drugo mesto u ukupnom plasmanu. Najbolje plasirani vozač bio je Žika Mićić na šestom mestu (uz pobedu u etapi Kragujevac – Niš), a u reprezentaciji su bili i Dragiša Ješić, Vojnov, Aleksandar Zorić, Radoslav Kozlica, braća Davidović, Veljković i Pavlik.
– Vozili smo u dresovima dobijenim od fudbalera, sa dugačkim rukavima, od debele vune, dobro smo se preznojavali – seća se Žika Mićić. – Vozio sma u kratkim pantalonama i u džepovima su mi bili rezervni tabulari i nešto hrane. Nisam imao bidon. U Trst smo putovali vojnim kamionom sa ceradom i drvenim klupama, a noćili smo u Sežani u štali sa slamom. Vođe reprezentacije bili su Vlada Spajić, Zdravko Stojanović i fudbaler Milovan Jakšić. Kao nagradu dobio sam tri metra štofa i muški ručni sat. Mogao sam i bolje, da nisam u poslednjoj etapi dobio gumi defekt. Drago Davidović mi je dao svoj bicikl i morao je da odustane…“
Prema biltenu trke u sudijskom žiriju bio je i jugoslovenski teniser Franjo Punčec…Mićić je 1953. bio drugi na trci Ankara – Istanbul…
U posleratnoj genrciji izdvojio se pobedom na „Prvomajskoj trci“ (Pula – Beograd) Kosta Todrović. Imao je čak deset minuta bolje vreme od drugoplasiranog. Bio je brdski prvak Srbije 1948, a drumski i brdski 1949. Pamte se i uspesi, uz pobedu Veselina Petrovića, po mnogima najboljeg bicikliste Srbije u tom periodu, na „Kroz Jugoslaviju“ 1954. (bio je i prvak Srbije 1951, 1953, 1955. i 1958. i šampion Jugoslavije 1953. i 1956.), i braće Ješić (Dragiša Ješić je ostavio i ogroman trag kao francuski đak u trenerskoj struci, dugogodišnji funkcioner i selektor), braće Mićić, Zorića, Kostića, Cveina, Davidovića, Veljkovića, Krebelja, Milana Panića.. Iako je bilo teško pored Slovenavca i Hrvata izboriti se za mesto u reprezentaciji zabeleženo je, da su u prvih 15 posleratnih godina 52 vozača Srbije vozila u reprezentaciji Jugoslavije a devet puta su biciklisti iz Srbije bili drumski šampioni Jugoslavije za seniore i sedam puta za juniore.
Prvo posleratno Prvenstvo Srbije održano je 23. novembra 1946. na stazi od Beograda do vrha Avale i nazad, a organizator je bio Biciklistički odbor pri Fiskulturnom savezu Srbije.
Polet i snaga biciklizma u Srbiji pokazao se na drumskom Prvenstvu Jugoslavije 1947. kada je Beograđanin Aleksandar Zorić (Metalac) poneo seniorsku titulu. Naredne godine slavio je član beogradskog Partizana Milan Poredski, pa 1951. Franjo Varga (Partizan) a 1953. Veselin Petrović (Partizan)… Reprezentacija Srbije pobedila je na seniorskom Šampionatu Jugoslavije 1947. i 1948, Partizan 1950. i 1955, a BSK 1951. I juniori su bili tih godina uspešni na Šampionatima Jugoslavije. Tutulu je 1947. poneo Milan Jagodić (Partizan), Krunislav Dela Petro (Partizan) bio je prvi 1954, a Nikola Živković (Partizan) 1959. Juniorska reprezentacija Srbije 1947. je osvojila Šampionat Jugoslavije, a mladim vozačima Partizana to je pošlo za rukom 1954. i 1958.
Aleksandar Zorić je pobedio i 1948. u na petoj trci „Kroz Hrvatsku i Sloveniju“ iz koje je nastala trka „Kroz Jugoslaviju“. Zorić je 1949. slavio na „Trci mira“ („Prag – Berlin – Varšava“) i to je bio prvi veliki međunarodni uspeh srpskog biciklizma. Iste godine Zorić je osvojio i bronzu na Svebalkanskom šampionatu u Budimpešti.
Biciklistički savez Srbije obnovio je rad 18. septembra 1948. Prvi predsednik bio je Vladimir Spajić. Uz velike napore, u Beogradu je na stadionu Radničkog 1953. izgrađena pista. Kada je posle desetak godina Radnički prodao stadion, uništena je i pista na kojoj su održavani i državni šamionati.
Predsednici Biciklističkog saveza Srbije
1884. – 1887: Milorad Terzibašić
1887: – Petar Tihi
1938 – 1941: Maks Ames
1948 – 1962: Vladimir Spajić
1963 – 1972: Borivoje Ivković
1973 – 1978: Dragiša Krstić
1979 – 1981: Zoran Ivanović
1982 – 1983: Milan Mesić
1984 – 1985: Branko Pavlović
1986-1989: Dragiša Krstić
1990 – 1993: Slobodan Barjaktarević
1994 – 1996: Veselin Petrović
1997 – 1998. Andrija Spajić
1999 – 2005: dr Toma Jovanović
2005 – 2009: Dragan Dostanić
Srpski sportski radnici predsednici BSJ
1948. – 1962: Slobodan Bosiljčić
1963. – 1964: Trajko Živković
1965. – 1968: Slobodan Bosiljčić
1980: Lazar Milić
1981: Faruh Požegu
1982: Dragiša Krstić
1991 – 1992: Slobodan Barjaktarević
1992. – 1996: Miško Vukić
1997. – 2000: Petar Rokvić
Leave a Reply